1837.
Пештански „Сербски народни лист“ објавио је текст под називом „Гвоздени пут и паровоз“, што је први текст о железници писан на српском језику.
1881
21. јуна у 10 часова, свечано је обележен почетак радова на изградњи пруге Београд – Ниш (датум по јулијанском календару).
1882
Локомотива „Милан“ је прва ломотива грађена у Србији, наменски, за потребе рудника у Мајданпеку. Названа је „Краљ Србије“, а рудари су је од миља звали „Милан“. Исте године изграђена је још једна локомотива, названа „Наталија“.
1884
23. августа у осам часова и тридесет минута (4. септембар по грегоријанском календару) – први свечани воз кренуо је из Београда до Ниша. 15. септембар 1884, по грегоријанском календару – прва српска пруга предата је јавном саобраћају за превоз путника. Овај датум – 15. септембар – слави се и као Дан железничара.
1884
21. септембара зграда Железничке станице Београд на Савском тргу предата је на употребу. Изграђена је између 1882. и 1885. године, по плановима архитекте Драгутина Милутиновића и има статус споменика културе од великог значаја. Након затварања Главне железничке станице, 30. јуна 2018. године, зграда губи своју првобитну функцију.
1888
6. маја успостављена је међународна железничка веза Србије са Турском код Ристовца. 1. августа успостављена је међународна железничка веза Србије са Бугарском код Цариброда (Димитровград).
1889
1. маја (2. јун) држава званично преузима експлоатацију железнице.
1936
Завршена је нова „дворска чекаоница“ у станици Топчидер, чиме она добија на значају као полазна и крајња станица путовања краљевске породице и њихових гостију. Рушена у ратовима и обнављана, добијала је различите улоге током свог постојања. После Другог светског рата постаје полазан и долазна станица за бројна путовања Јосипа Броза Тита. Када је Главна железничка станица престала са радом, 30. јуна 2018. године, преузима њену функцију. „Тајанствена лепотица скривена међу дрвећем“ престаје са радом 1. октобра 2021.
1950
1. фебруара основан је Железнички музеј у Београду, као први музеј са железничком тематиком на овим просторима.
1964
Започети радови на електрификацији пруге код Товарника.
1970
30. маја стигао је први свечани воз са електровучом из Загреба у Београд.
1973
Последња парна локомотива испраћена са београдске станице.
1976
Саобраћају је предата пруга Београд–Бар. Пруга је дугачка 476 км, а због изузетно специфичног и неприступачног терена, као и неповољне економске ситуације, грађена је 25 година.
1976
Плави воз у Прибоју приликом свецаног отварања пруге Београд - Бар.
1990
Отворено музејско Одељење узаних пруга у Пожеги, у којем се чувају најзначајнији експонати са пруга узаног колосека.