1837.

Пештански „Сербски народни лист“ објавио је текст под називом „Гвоздени пут и паровоз“, што је први текст о железници писан на српском језику.

1881.

21. јуна у 10 часова, свечано је обележен почетак радова на изградњи пруге Београд – Ниш (датум је по јулијанском календару који је тада важио).

1882.

Локомотива „Милан“ је прва локомотива грађена у Србији, наменски, за потребе рудника у Мајданпеку. Названа је „Краљ Србије“, а рудари су је од миља звали „Милан“. Исте године изграђена је још једна локомотива, названа „Наталија“.

1884.

23. августа у осам часова и тридесет минута (4. септембар по грегоријанском календару) – први свечани воз кренуо је из Београда до Ниша.
15. септембар 1884, по грегоријанском календару – прва српска пруга предата је јавном саобраћају за превоз путника. Овај датум – 15. септембар – слави се и као Дан железничара.

1884.

21. септембара зграда Железничке станице Београд на Савском тргу предата је на употребу. Изграђена је између 1882. и 1885. године, по плановима архитекте Драгутина Милутиновића и има статус споменика културе од великог значаја.
Након затварања Главне железничке станице, 30. јуна 2018. године, зграда губи своју првобитну функцију.

1888.

6. маја успостављена је међународна железничка веза Србије са Турском код Ристовца.
1. августа успостављена је међународна железничка веза Србије са Бугарском код Цариброда (Димитровград).

1889.

1. маја (2. јун) држава званично преузима експлоатацију железнице.

1936.

Завршена је нова „дворска чекаоница“ у станици Топчидер, чиме она добија на значају као полазна и крајња станица путовања краљевске породице и њихових гостију.
Рушена у ратовима и обнављана, добијала је различите улоге током свог постојања.
После Другог светског рата постаје полазна и долазна станица за бројна путовања Јосипа Броза Тита. Када је Главна железничка станица престала са радом, 30. јуна 2018. године, преузела је њену функцију. Али и „Тајанствена лепотица скривена међу дрвећем“ престала је са радом 1. октобра 2021.

1950.

1. фебруара основан је Железнички музеј у Београду, као први музеј са железничком тематиком на овим просторима.

1964.

Започети су радови на електрификацији пруге код Товарника.

1970.

30. маја свечано је обележен долазак првог воза са електровучом из Загреба у Београд.

1973.

Последња парна локомотива испраћена је са београдске станице.

1976.

Саобраћају је предата пруга Београд–Бар. Пруга је дугачка 476 км, а због изузетно специфичног и неприступачног терена, као и неповољне економске ситуације, грађена је 25 година.

1976.

Плави воз у Прибоју приликом свечаног отварања пруге Београд – Бар.

1990.

Отворено је музејско Одељење узаних пруга у Пожеги, у којем се чувају најзначајнији експонати са пруга узаног колосека.