Питање: 2024. година за Србијавоз била је година значајних успеха, али и изазова. Компанија је постигла напредак у оперативним резултатима, повећању броја путника и побољшању квалитета услуга. Радници и менаџмент остали су посвећени најважнијем задатку – пружању квалитетног превоза. А како су резултати кореспондирали са изазовном протеклом годином?

ИВАН БУЛАЈИЋ: Мислим да оно на шта пре свега морамо да се осврнемо, то је велика трагедија која се десила у Новом Саду 1. новембра прошле године и која је дефинитивно оставила велики печат на целу железницу и на целу нацију. Ја чврсто верујем да на железници не постоји ниједан човек, без обзира ког нивоа одговорности, који се не сећа тачног момента када нас је задесила та вест. Ја знам тачно где сам био, знам којом брзином смо сви покушали да изађемо на терен, надајући се да је трагедија много мањих размера. Сећам се и боравка тамо на лицу места, док су се улагали напори спасилаца да минимизирају број жртава и дефинитивно, о чему год данас причали, то је најтежи утисак не само из 2024. године, него, верујем, за неке моје старије колеге више деценија уназад. Међутим, Србијавоз је до тог момента, а и као оператор који је наставио да функционише, постигао и одређене добре резултате – како у финансијском пословању, у односу према запосленима, у унапређењу њиховог стандарда, тако и у инвестицијама које спроводимо.

 

Питање: Подаци показују да се број путника повећао и да су остварени значајни приходи. Који су кључни оперативни резултати Србијавоза у 2024. години и шта сматрате највећим достигнућима?

ИВАН БУЛАЈИЋ: Кад се говори на железници о оперативним резултатима, прво што се увек помене је број путника. Морам да кажем да смо имали једну прилично успешну годину. Током протекле године остварили смо готово 8 милиона путника, тачније 7,95 милиона путника. Наравно, као и претходне године, због квалитета услуге које пружамо на линији Београд–Нови Сад, негде око половине тих путника управо је било са те линије, али подсетио бих да Србијавоз има и међународни саобраћај, који је за сада чувени барски воз, али и линију која иде од Суботице до Сегедина. Имамо домаћи саобраћај са великим бројем линија које повезују све крајеве Србије. Имамо и БГ Воз, и Панвоз, и оно што је можда и туристички најзанимљивији производ – Шарганску осмицу и ту историјску железницу. Са аспекта путника, оно што је важно напоменути, пошто ми овде и постојимо да бисмо пружили што квалитетнију услугу грађанима ове земље и туристима који код нас долазе, јесте да је у 2024. години драстично смањен број отказаних полазака. Односно, од негде 350 полазака колико ми имамо на дневном нивоу, било је отказано само 7,7 полазака, што је негде око 2,2 процента. И то углавном, на жалост, у систему БГ Воза и на линијама где имамо дизел возове, јер је њихово стање већ стање застарелости, али имамо и амбициозне планове за обнову тог возног парка, о чему ћемо причати нешто касније. Што се тиче кашњења возова, који су једнако важни нашим путницима, и ту су значајно бољи резултати него претходних година. Кашњење возова у поласку, где се као критеријум узима уколико је кашњење било веће од само пет минута, било је свега на нивоу од 3 процента. А кашњење у доласку у последњу станицу на крају линије, које има нешто блажи критеријум, а то је кашњење преко 15 минута, било је негде око 7,5 процента возова, углавном због неких инфраструктурних сметњи, поготово у летњем периоду. Оно што је свакако лепа вест на оперативном нивоу јесте да смо у 2024. години увели и 18 нових електромоторних возова швајцарског произвођача Штадлер, који пружају додатне погодности за путнике, па тако имају већи број тоалета, вендинг машине, јако комфорна седишта, а верујем да су многи путници били прилично обрадовани њиховим изгледом.

 

Питање: Ваша компанија је значајно повећала број запослених и уложила у побољшање услова рада. Каква је кадровска ситуација у Србијавозу и какви су планови за даљи развој тима?

ИВАН БУЛАЈИЋ: Прво и основно, морам на самом почетку да напоменем да је настављен већ сада четворогодишњи тренд изузетно доброг повећања зарада за наше запослене, јер је материјални статус оно што у многоме опредељује квалитет живота наших радника. Просечна зарада у компанији је за протекле четири године порасла више од 60%, што значи да држава наставља са политиком инвестирања не само у опрему и возна средства, већ и у подизање стандарда запослених. Могу да кажем да је ове године прва просечна зарада исплаћена у фебруару месецу била на нивоу од 94.000 динара нето, што свакако није лоша пролазна основа, да кажем, није лоше пролазно време. Наравно, сви смо сагласни да то мора бити много боље, али имамо оптимизам да ће се овај тренд наставити и у будућности.

 

Питање: Ваша компанија је значајно повећала број запослених и уложила у побољшање услова рада. Каква је кадровска ситуација у Србијавозу и какви су планови за даљи развој тима?

ИВАН БУЛАЈИЋ: Прво и основно, морам на самом почетку да напоменем да је настављен већ сада четворогодишњи тренд изузетно доброг повећања зарада за наше запослене, јер је материјални статус оно што у многоме опредељује квалитет живота наших радника. Просечна зарада у компанији је за протекле четири године порасла више од 60%, што значи да држава наставља са политиком инвестирања не само у опрему и возна средства, већ и у подизање стандарда запослених. Могу да кажем да је ове године прва просечна зарада исплаћена у фебруару месецу била на нивоу од 94.000 динара нето, што свакако није лоша пролазна основа, да кажем, није лоше пролазно време. Наравно, сви смо сагласни да то мора бити много боље, али имамо оптимизам да ће се овај тренд наставити и у будућности.

По још једном питању, 2024. година била је јако атипична, а то је да смо први пут завршили годину са већим бројем запослених него што смо је започели, јер је до сада, од 2015. године када је Србијавоз издвојен као одвојено правно лице, углавном била пракса да се број запослених смањује, и та рационализација је дошла негде до свог краја. Сада, са набавком нових возних средстава, природно је да извршне службе расту заједно са бројем запослених. Оно што са поносом могу да кажем је да смо у току године запослили 215 нових радника, али је, наравно, због високе старосне структуре, из предузећа отишло око 153 људи. Тако да је нето повећање негде око 62 запослена, што није много, али се надамо да ће тај тренд бити настављен и у 2025. години. У 2024. години, од тог броја запослених, гро су били кондуктери и машиновође – 55 кондуктера и 84 машиновође.

Оно што је овде важно напоменути јесте да је за наредне две до три године планирано још значајније повећање флоте и да очекујемо да ћемо у том периоду уврстити у саобраћај око 40 нових возних средстава. Када уврставате нова возна средства, наравно, то мора сразмерно да прати и број људи који су запослени као кондуктери и машиновође, али и људи у одржавању и другим пратећим делатностима. Још један велики изазов који је пред нама јесте обновити инжењерски кадар, јер у последњих десет година је врло мало младих инжењера доведено, који треба да од својих искуснијих колега, од којих се један добар део сада већ ближи пензији, полако преузму струку и обезбеде дугорочни континуитет.

Оно што је такође део те бриге о запосленима и њиховим условима рада јесте да је Србијавоз, после дугог низа година, поново формирао Центар за инвестиције, некретнине, постројења и опрему. Њихов главни задатак је да обилазе целу Србију, где год раде наши људи, да у дијалогу с њима виде шта је то од просторија и опреме потребно обновити. Направили смо доста амбициозан план како да повећамо и у том смислу квалитет услова рада. Поред великих инвестиционих пројеката које имамо са међународним финансијским институцијама у три главна депоа, на које ћемо се највише ослањати у будућности, такође су предвиђене озбиљне инвестиције сопствених средстава и у друге депое, као што су Вршац, Зајечар, Лапово и слично.

Нешто што ми је можда и највише дало разлога за понос јесте потпуно другачија и квалитетнија стратегија дугорочног управљања људским ресурсима. Кроз поступак стипендирања ученика у железничким школама и кроз дуално образовање, у чему се Србијавоз међу првима укључио, прошло је око сто младих, и то ће бити тренд и у наредним годинама. Посебно мислим да је то важно за децу из унутрашњости, јер сви знамо колико је родитељима из унутрашњости тешко да пошаљу своју децу на школовање у Београд, у школе које трају 3-4 или више година, уколико се ради о даљем школовању на високој школи. Србијавоз има доста добар програм стипендирања те деце, где буквално када се определе за та железничка занимања, и уколико прођу процес селекције, комплетни трошкови школовања током целог трајања образовања су им обезбеђени о трошку Србијавоза.

 

Питање: Који су кључни финансијски резултати Србијавоза у 2024. години?

ИВАН БУЛАЈИЋ: Могу да кажем да је један велики праг који смо прешли први пут од оснивања 2015. године везан за укупне приходе. Србијавоз је први пут прешао цифру од 10 милијарди динара укупних прихода. Наравно, добар део тих прихода долази из нечега што се зове Обавеза јавног превоза, односно субвенције Републике Србије, где на свим непрофитабилним линијама, где није исплативо возити, а где држава има интерес да локално становништво и даље има на располагању железнички превоз, добијамо за ту сврху око 4,6 милијарди динара годишње. То представља 54% наших пословних прихода и морам да кажем да је, у поређењу са европским оператерима, то релативно низак или, да кажемо, у најгорем случају уобичајен проценат. Значи, Република Србија не даје за субвенционисање железничког саобраћаја више новца него било која друга држава. Оно што је важно из области финансија јесте да смо створили и ЕБИТДА у износу око 900 милиона динара, пословни добитак такође, око 590 милиона динара. Посебно смо поносни што је у програму пословања за 2024. годину био планиран нето губитак од 700 милиона динара, а нето губитак који је реализован износи око 200 милиона динара. И оно што је важно напоменути јесте да нето губитак не би уопште ни постојао, међутим, у овој години смо морали да извршимо одређена додатна резервисања за судске спорове и тиме, кроз ту рачуноводствену категорију, ушли у благи губитак. Разлог што смо резервисање морали да увећамо за преко 200 милиона динара ове године је што смо добили једну врло велику тужбу од стране компаније Желвоз Смедерево на око 370 милиона динара за један посао који је тада, док је тај ремонтер још био у државном власништву, имао са некадашњом Железницом Србије. Дакле, пре нашег оснивања, тако да је то неки наслеђени судски спор из, да кажем, давно прошлих времена. Међутим, као одговорна компанија, да не бисмо угрозили будуће пословање, наравно да је природно да извршимо резервисање за комплетан износ тог судског спора.

Оно што могу да кажем још о Србијавозу у смислу финансија јесте да смо компанија која има основна средства у виду некретнина, постројења и опреме која су превазишла износ од 53 милијарде динара, и да смо прошлу годину завршили са износом готовине на рачуну од преко 730 милиона, што дефинитивно говори да је финансијско пословање наше компаније изузетно стабилно, да смо ликвидни и да ћемо, као што је била пракса и претходних година, наставити да све своје обавезе измирујемо апсолутно редовно.

Још бих само напоменуо да подела већих категорија трошкова нашег предузећа изгледа овако: запослени, односно зараде, порезе, доприносе и све остало што се исплаћује нашим запосленима, су негде око 3,8 милијарди, што је око 38% укупних прихода које смо остварили; материјал, гориво и енергија су негде око милијарду динара; амортизација је негде око 1,1 милијарду, и оно што спада у рачуноводствену категорију производних услуга 2,5 милијарди динара (од чега је око 1,8 милијарди динара приступ инфраструктури, односно условно речено „путарина“ коју ми плаћамо за коришћење железничке инфраструктуре).

 

Питање: Какви су планови Србијавоза за будућност, као и које су планиране инвестиције?

ИВАН БУЛАЈИЋ: Пре свега, желео бих да напоменем да ће се у наредној 2026. години, односно почетком те године, десити један врло крупан догађај у развоју наше компаније, а то је отварање директне железничке линије између Београда и Будимпеште. Та линија је од огромне важности јер ће се након дужег временског периода отворити све наше међународне везе са Западном Европом. Преко Будимпеште, која је врло велико и важно железничко чвориште, наши путници ће моћи да путују у све главне градове Европе. Београд и Будимпешта представљају јако велике градове и важне административне, али и туристичке центре. Наша визија за будућност јесте да ниво квалитета услуга које пружамо, квалитет возних средстава, брзина од 200 км на сат, чистоћа, уредност и додатни сервиси на возовима, сврстају ту линију у ред најбољих железничких линија у Европи. Не мислим само на Источну Европу, већ на комплетну Европу. Ретко где можете имати ситуацију да су два тако велика града, као и два велика и важна европска железничка чворишта, повезана вожњом од око 3 до 3,5 сата. Свакако, све што радимо у домену инвестиција и планова за будућност првенствено је у функцији да тај момент дочекамо спремни и да то буде период похвала и повећања профита, а никако период изазова и проблема. Све изазове и проблеме морамо антиципирати и решити пре отварања те линије. У функцији тога постоје неколико категорија инвестиција које радимо.

С обзиром да је нам, као и сваком другом железничком оператеру у превозу путника, безбедност на апсолутном првом месту, Србијавоз тренутно има око 85 милиона евра инвестиција у погоне за одржавање возних средстава. Највеће инвестиције су у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, где приводимо крају инвестицију од око 60 милиона евра у главни депо за одржавање возова у Земуну. Тамо ће се брзи возови који се крећу брзином до 200 км на сат, као и сви други модерни електромоторни возови које имамо, одржавати беспрекорно. Такође, имамо и неке новости у ширењу наше мреже одржавања. Пре свега, планирамо комплетну реконструкцију депоа у Сомбору, који је веома важан, поготово за дизел-моторне возове. Даље, по први пут од оснивања компаније улазимо у гринфилд инвестицију изградње потпуно новог депоа у Поповцу код Ниша. Можда људи који не прате активно железницу немају потпуно разумевање колико је Ниш важно железничко чвориште. До сада је можда било мало мање пажње посвећено Нишком чворишту јер су многе пруге у његовој околини у ремонту, али како се пруге буду завршавале, а поготово када се изгради брза пруга између Београда и Ниша, наше присуство у том делу, и у смислу одржавања, биће на врхунском нивоу.

Што се тиче инвестиција у возна средства, која морају да прате развој железнице, тренутно имамо преко 330 милиона евра инвестиција у току. Ово је још један показатељ да држава и Влада Републике Србије пружају подршку не само изградњи инфраструктуре, већ и капацитетима Србијавоза да на тој инфраструктури пружи врхунску и квалитетну услугу. Потписали смо уговор за пет нових електромоторних брзих возова набављених из Народне Републике Кине, од произвођача ЦРРЦ, који спада у ред једног од најбољих и најквалитетнијих произвођача возова на свету. Ти возови су већ у тестирању у Чешкој Републици, у Европском заводу за тестирање, како бисмо добили апсолутну потврду да не само по квалитету, већ и по перформансама одговарају врло високим стандардима прописаним на европском железничком тржишту. Очекујемо да ти возови буду у функцији на територији Републике Србије до краја ове године и да се тиме припремимо за отварање линије ка Будимпешти, јер ће они бити главни возови који ће саобраћати ка том граду.

Потписан је и уговор за набавку девет нових градских електромоторних возова који ће прво служити за превоз посетилаца изложбе ЕКСПО, али ће одмах након завршетка изложбе бити укључени у систем БГ Воза, чиме ће се квалитет те услуге за грађане Београда значајно подићи. Можда сви нису свесни да је БГ Воз убедљиво најефикаснији вид градског превоза у Београду и најбољи начин повезивања приградских општина са центром града, са најкраћим возним временима. Саобраћајне гужве које утичу на тролејбусе, трамваје и аутомобиле апсолутно немају утицаја на систем градске железнице, односно БГ Воза.

Набављамо и возна средства за друге међународне линије, посебно за линију Београд – Бар. Први пут после 40 година Србијавоз набавља шест нових вишесистемских електролокомотива које ће заменити постојеће, које су прилично застареле. Такође набављамо 12 нових спаваћих кола, што је први пут у последњих преко 50 година да Србијавоз набавља нова спаваћа кола, и то у највишем стандарду који сада можете видети на тржишту Аустрије или Немачке. Тако ће ноћни возови постати један од главних праваца развоја Србијавоза у наредном периоду.

Не запостављамо ни постојећа возна средства. Иако Србијавоз већ спада у ред компанија које имају један од најмлађих возних паркова, инвестираћемо преко 60 милиона евра у њихово освежење и ремонте. Првенствено се то односи на 20 вагона са седиштима серије Гоша З1, која се тренутно користе за путовања ка Црној Гори, али након модернизације биће коришћена и на другим тржиштима где успостављамо међународни железнички саобраћај. Радимо темељну реконструкцију која ће у потпуности променити ентеријер. Први пут ћемо увести и бизнис класу, а не само први и други разред. У бизнис класи биће кожна седишта са могућношћу обарања наслона, где ће путници моћи да одспавају део пута. Планирамо и модернизацију 25 дизел-моторних возова серије 711, који се већ 12 година користе на нашим пругама, чиме ће се повећати њихова поузданост и комфор за путнике.

И на крају бих истакао да водимо рачуна не само о будућности, већ и да је очување историјске културне баштине железнице један од врло важних приоритета. Железница је једна од ретких институција у Србији са традицијом дугом преко 140 година. У том контексту, имамо развојне планове за припрему пројектне документације за изградњу новог железничког музеја који ће бити знатно већи, лепши и приступачнији од постојећег. У међувремену, док се музеј не изгради, инвестираћемо у гаражу Плавог воза на Топчидеру, где су изложена наша историјска возна средства, како бисмо прилагодили ту локацију за већи број туристичких посета, као и ученика и студената који ће се на том месту упознавати са богатом историјом железнице.

 

Питање: Какви су планови за будућност када је у питању дигитализација и, наравно, како ће то утицати на путнике?

ИВАН БУЛАЈИЋ: То је једна врло, врло важна област и један од најважнијих стубова развоја ове компаније. Ако првенствено имате добро одржавање и јако квалитетна, нова, модерна, ремонтована возна средства, путници ће то видети само у делу свог путовања док су у возу. Међутим, тај цустомер јоурнеy, односно почетак односа наших корисника са Србијавозом, почиње много раније — пре уласка у воз, куповином карте, добијањем правовремених информација и слично. Тако да је наша дигитализација усмерена и ка интерним процесима, али и ка путницима, како бисмо им омогућили да доживе цело путовање на начин који је већ устаљена пракса у Западној Европи. У том смислу, већ смо издали нову верзију мобилне апликације са пусх нотификацијама, које обавештавају кориснике ако дође до поремећаја везаног за воз за који су купили карту. Раније су путници морали сами активно да прате информације путем сајта, али сада, када преко 50% путника купује карте мобилном апликацијом (и тај проценат расте), имају далеко бољи ниво услуге.

Међутим, када је реч о интерној модернизацији и дигитализацији, започели смо пројекат који зовемо ЕМИС, којим ће комплетно пословање машиновође — који имају низ формулара које попуњавају пре, током и после вожње — бити пренето на таблет рачунаре. Све евиденције биће у потпуности дигитализоване, а из управљачнице воза у потпуности избацујемо папир. Ове године сваки машиновођа ће добити свој таблет и сав административни посао обављаће електронски. Ово је такође важно за безбедност путника, јер ће наш Оперативни Центар у реалном времену добијати све информације о догађајима у возу, укључујући геолокацију и аутоматско праћење кашњења. У случају ванредних ситуација моћи ћемо много брже да реагујемо.

Наравно, већ неколико година користимо САП као основни систем у компанији. Недавно смо потписали нови уговор за одржавање САП-а, са знатно већим буџетом за прилагођавање и додатну интеграцију са осталим подсистемима, као што је подсистем за продају карата. Такође смо увели WМС (Wарехоусе Манагемент Сyстем) за магацинско пословање, који користи бар кодове, QР кодове и ручне уређаје како би евиденција и праћење залиха било у потпуности дигитализовано и интегрисано са САП-ом. На тај начин ће финансијски извештаји и планирање набавки бити у потпуности дигитализовани. И на крају, иако то није крај наше дигитализације, имамо још много великих пројеката. Коначно је време да уведемо и Доцумент Манагемент Сyстем и wоркфлоw алате у компанију, тако да се надамо да ћемо у року од годину или две постати у потпуности паперлесс компанија. Сви интерни процеси који укључују више сектора или појединаца ићи ће преко дигиталних алата за одобрење и потписивање докумената, што ће коначно ставити тачку на велику потрошњу папира која је, због специфичне правне регулативе нашег сектора, можда и већа него у другим индустријама.